Pustinjska ruža koja cveta i u Srbiji – Adenium obesum

Adenium ili pustinjska ruža je biljka koja fascinira svojim belim ili ružičastim cvetovima i impozantnim oblicima. Iako je spororastuća vrsta uz pravilnu negu, adekvatno zalivanje i prehranjivanje, dovoljno svetla i dobru cirkulaciju vazduha, lako se može gajiti kao sobna biljka. Cvet podseća na lijander, ali za razliku od njega adenium je sukulent. Čarobna lepota ove biljke postaće nezamenljiv detalj svakog doma.

Izvanrednom i izuzetnom lepotom svog habitusa, adenium se izdvaja od ostalih sukulenata i predstavlja jednu od najlepših tropskih biljaka. Pustinjska ruža kako je još često nazivaju, veoma je popularna sobna biljka, pa zbog neobičnog bonsai izgleda postaje zanimljiv detalj u enterijeru. Lepota adenijuma raste sa godinama starosti koje donose debljanje i grananje stabla. Krasi ga izraženi caudex – stopa – stablo koje služi za skladištenje vode po kome je dobila ime obesum – debeo. Adenium obesum je cvetnica koja pripada porodici Apocynaceae i rodu Adenium koji je prvi put definisan kao rod 1819. godine. Ovaj rod sadrži 15 vrsta polusukulentnih grmova koji imaju zadebljalu bazu korena tako da izgleda kao lukovica. Areal ove vrste je severna i istočna Afrika, Arabija, jugoistočna Azija. Neki botaničari razlikuju više vrsta zbog vegetacionih razlika koje postoje u pogledu oblika lista, stabla i sl. u graničnim oblastima. U mnogim zemljama pustinjsku ružu smatraju srećnom biljkom. Najviše joj odgovara tropska klima i zato najbolje rezultate postiže na Havajima, Tajlandu, Floridi i Tajvanu. Raste u obliku žbuna ili drveta visine od 2m do 2,5m. Veliki rasadnici na Tajlandu gaje ogromne količine biljaka, naročito su poznati tajlandski hibridi sa jednostavnim i duplim cvetovima raznih boja odakle se šalju dalje po celom svetu. Adenium je osetljiv na hladnoću, pa u prirodi ne raste tamo gde temperature padaju ispod 10°C. Ima karakteristično pahikualno (zadebljano) stablo iz koga rastu tanke grane, u prirodi i do 2m. Listovi se javljaju samo u toku vegetacionog perioda, i to u vršnom delu, spiralnog su rasporeda na grani veličine 5-15cm i veoma su slični lijanderu. Cveta od marta do septembra u nekoliko etapa. Cvetovi imaju 5 latica i podsećaju na trubice. Rastu na vrhu grane, dužine od 2-5cm (10cm) prečnika 4-6cm. Na svim nalazištima cvet je isti, razlikuje se samo u veličini i boji. Boje su od bele, roze do crvene, pa čak i purpurne. Plod je u obliku dve mahune, dužine do 18cm (8-18cm), a debljine 1,5cm (8-15mm). Seme je bledobraon boje, uzano, valjkasto, dugo oko 1cm, i na oba kraja ima dlačice koje mu omogućavaju lakše raznošenje vetrom. Najpopularnije vrste adeniuma su: Adenium obesum, Adenium arabicum, Adenium socotranum.

Održavanje

Svetlost, temperatura, zalivanje

Da bi gajenje adeniuma bilo uspešno, potrebno mu je obezbediti puno svetlosti, toplote i pravilno zalivanje. Adenium obesum uspeva na dobro osvetljenom prozoru, može se držati i na otvorenom ukoliko za to postoje uslovi. Uspeva i na polusenovitim mestima, ali se više širi a manje cveta. Mladim biljkama koje imaju manje listova u vrućim letnjim danima trebalo bi obezbediti blagu senku da ih sunce ne bi spržilo. Kada je adenium izložen direktnom suncu, ne bi ga trebalo okretati da se listovi koji su bili u senci ne bi spržili. Međutim, kada se gaji u kućnim uslovima, zbog pravilnijeg razvoja treba ga povremeno okretati. Da bi starije biljke cvetale bujno, potrebno je dosta svetlosti u toku dana, i najmanje 4 do 5 sati direktnog sunca. Temperatura u toku vegetacije trebalo bi da se kreće između 18-35°C, a podnosi i mnogo veće temperature bez problema. Veći problem su temperature niže od 15°C, pa ih u jesen treba skloniti na toplije mesto. Najbolje ih zalivati dva puta nedeljno i to u kasnim večernjim satima. Osnovno pravilo kod zalivanja je da se ceo korenov sistem navlaži, zaliva se obilno, ali tek kada se zemlja u saksiji prosuši. Nije dobro zalivati samo odozgo, jer će se na taj način biljka navlažiti samo do pola saksije, a donja polovina korena će ostati suva. Koren ne sme ostati suv ni u toku zimskog perioda jer će doći do sušenja korenčića koji napajaju i hrane biljku. Sama količina vode koja je potrebna za zalivanje zavisi od više faktora i to: veličine biljke, sastava zemlje, veličine saksije, temperature, stanja biljke i dr. Ako u toku vegetacionog perioda zemlja u saksiji ostaje vlažna nekoliko dana, znak je da je koren verovatno počeo da trune i da su se nežne žilice osušile. U tom slučaju biljku izvaditi iz saksije i pregledati korenje. Ako je došlo do truljenja potrebno je oštrim nožem odstraniti trulo korenje od zdravih delova i preostali korenov sistem zaštititi (držati malo u odgovarajućem fungicidu). Tada biljku ostaviti na senovito i toplo mesto nekoliko dana da se rana zasuši. Posebnu pažnju potrebno je posvetiti ranama, jer sok koji iz nje curi je otrovan, i trebalo bi ga pažljivo brisati nekoliko puta mekom krpicom ili papirnom maramicom, pa ranu zaštititi. Nakon toga je posaditi u mešavinu treseta i grubog peska (1:1), postaviti u zaštićen prostor i održavati temperaturu od 21-27°C, sa puno svetla i vlažnosti. Ukoliko je korenje nastradalo, potrebno je pokušati zdrav deo kalemiti na lijander ili napraviti reznicu. Oporavak može trajati nedeljama, mesecima i duže, što zavisi od povreda, ali je bitno kontrolisati biljku. Prema količini listova prilagoditi zalivanje. Što biljka ima vise listova, trebalo bi je vise zalivati. Ako u jesen ili zimu lišće počne da žuti i opada, zalivanje smanjiti na minimum, a starije biljke zimi skoro i prestati zalivati, naročito ako se temperature spuste ispod 15°C. Kada adenium odbaci lišće, a temperatura je oko 18°C i više, potrebno je zaliti samo toliko da ne dođe do sušenja korena. Ako se koren osuši ili povredi u toku mirovanja biljke (zimski period), biljka će sigurno uginuti. Od jeseni do proleća mora se povesti računa da se ne pretera sa zalivanjem, jer u tom periodu i previse vode može da naškodi biljci. Ako su u toku zimskog perioda uslovi u kući zadovoljavajući, biljku nije potrebno staviti na mirovanje, već je samo na vreme (kada noćne temperature počinju da padaju ispod 15°C) skloniti sa otvorenog (ako se leti iznose) u topliji prostor gde se temperatura može kontrolisati. Najbolje je držati biljku na južnom prozoru, u toploj prostoriji.

Supstrat, presađivanje i prehrana

Adenium traži malo hranljivu, rastresitu, propusnu zemlju 1/3 (kompost, treset i zemlja) sa dobrom drenažom na dnu saksije 1/2 mineralnog dela (pesak, perlit, kamenčići, crep, usitnjena cigla). Ph varira od 5.5 – 8. Biljke presađivati za vreme pune vegetacije (maj-jun). Mlade biljke se sade u dublje saksije, a za starije su prikladnije pliće saksije. Za adenium je veoma bitno da bude u plastičnim, a ne u glinenim saksijama, koje imaju otvore na dnu kako se voda ne bi zadržavala. Presađivanje se vrši samo onda kada je saksija mala. Tada celu biljku sa sadržajem iz saksije presaditi u broj veću saksiju, pri tom voditi računa da se biljka ne povredi. Adeniumu je potrebno malo i često prehranjivanje, a kada počne aktivan rast prehrana se pojačava. Preporučuje se prehranjivanje na svakih 6 do 8 nedelja, dok se prve godine ne prehranjuje. Da bi se izbeglo spaljivanje korena đubrivom, potrebno je pre toga navlažiti zemlju. Za cvetanje i rast adeniuma dobar je azot, a za razvoj stabla fosfor.

 

Razmnožavanje

Razmnožavanje adeniuma je moguće semenom, reznicama ili kalemljenjem. Najbolje i najlakše se razmnožava semenom i to u proleće. Seme potopiti na 1-2 sata u mlaku vodu, vodoravno postaviti na umereno vlažan supstrat (supstrat namenjen za sukulente i kaktuse) blago ih utisnuti u duboku saksiju, ali ne preduboko toliko da se nazire srednji, malo deblji deo semenke, i prekriti sa 3-5mm grubog peska. Providnom folijom prekriti saksiju kako vazduh ne bi ulazio i staviti na svetlo mesto. Posejano seme držati na temperaturi od 20-35°C tj. kada su uključene sijalice (dan) da bi temperatura bila oko 30-35°C, a kada su isključene sijalice (noć) da temperatura bude 20-25°C. Seme u takvim uslovima vrlo brzo počinje da klija, već četvrtog – petog dana. Kada nikne preko 60% semenki, odstraniti foliju, smanjiti temperaturu na 18-25°C i tako negovati da isklijaju ostale semenke. Kada seme proklija nežno skinuti zaštitnu opnu, jer može postati izvor truleži. Sveže seme ima klijavost skoro 100%, ali je dosta brzo i gubi. Biljka se može izneti na otvoreno ako za to postoje uslovi. Adenium obesum može za 4 – 5 meseci da poraste i do 10cm, sa stablom prečnika oko 2.5cm. Mlade biljke imaju izuzetnu regenerativnu osobinu već posle nekoliko nedelja kada dostignu visinu oko 5cm mogu se rezati i ožiljavati. U leto se razmnožava reznicama. Jedna od zabluda koja prati adenium je mišljenje da adenium iz reznice ne može da formira lep, veliki caudex. Da bi se formirao specifičan i neobičan oblik stabla adeniuma, uvek kada se presađuje, malo se podigne da bi delovi korena (korenov vrat) bili izloženi iznad zemlje. Na taj način biljka formira jače korenje koje ide u dubinu. Metoda kalemljenja koristi se za razmnožavanje novih hibrida i kultivara. Mlade biljke cvetaju posle treće godine, ali mogu da procvetaju šest do osam meseci posle nicanja, ako ima dovoljno svetlosti, toplote i vlage.

Bolesti

Ukoliko se adenium gaji napolju, štetočine će ga retko napadati, dok u kućnim uslovima mogući su češći napadi štetočina. Najčešće dolazi do truleži korena, napada grinja i crvenog pauka. Adenium je osetljiv na neke vrste insekticida, pa ih treba oprezno koristiti.

Adenium je veoma pogodna biljka za pravljenje sukulentnog bonsaia, jer dobro podnosi orezivanje. Za formiranje žbunastog oblika, mladim biljkama se od 4 meseca zakidaju vrhovi, ali samo za vreme aktivnog rasta. Zakidanjem se odlaže cvetanje, pa je na vlasniku da odluči šta mu donosi veću radost: cvet ili izgled.

Treba napomenuti i to da je mlečni sok iz stabla i lišća ove biljke jako otrovan, pa ga držati van domašaja dece, a prilikom završetka rada sa adenijumom dobro oprati ruke.

Ovaj egzotičan sukulent svojom neobičnom lepotom pruži će posebnost i specifičnost svakog enterijera. Nadamo se da smo Vam pomogli ovim člankom i ukoliko imate dodatna pitanja slobodno nas kontaktirajte ovde.

M.Sc. šumarstva iz oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture

                                                                                                                                                    Milica Đorđević

Ostavite odgovor