Miris Provanse, Lavanda – Lavandula officinalis

 

Lavanda je biljka veoma laka za gajenje, koja svojom izuzetnom lepotom i izgledom kao i očaravajućim i prijatanim mirisom, može biti veoma ineresantan element svakog vrta ili terase. Ova raskošna biljka može se gajiti u saksiji ili žardinjeri, gde će njena lepota tokom leta doći do izražaja. Pored svoje estetske namene u vašem vrtu ili terasi, miris lavande odbojan je mnogim insektima, kao što su komarci, pa stoga saksija sa lavandom ili svežanj suvih cvetova na prozoru može vas odbraniti tokom letnjih meseci.

Lavanda je biljka koja se zbog svojih izuzetnih lekovitih svojstava i mirisa, gaji još od vremena stare Grčke, kada je korišćena pri lečenju nesanice i problema sa varenjem. Rimljani su je koristili u verskim obredima, a takođe su od nje spravljali i mirišljave losione i kupke. Miris lavande cenili su i stari Egipćani. Mumije su obavijane platnom u kome su pronađeni ostaci njenog ulja, a 1922. godine je u Tutankamonovoj grobnici nađen ćup u kome se nalazilo eterično ulje lavande. Legenda kaže da je Kleopatra uz pomoć lavandine vodice zavela Cezara. U Provansi, u Francuskoj se nalaze mnogobrojne plantaže lavande kao i fabrike za proizvodnju eteričnih ulja, kupki, parfema, meda, čajeva i drugih proizvoda od lavande.

Lavanda pripada porodici usnatica, Lamiaceae. Rod obuhvata oko 47 vrsta pretežno cvetnica čiji su areal Evropa, severni i istočni delovi Afrike, Mediteran, jugozapadni delovi Azije i jugoistočni delovi Indije. Lavandula officinalis je višegodišnja, poludrvenasta biljka žbunastog habitusa, zimzelena i izuzetno aromatičnog mirisa koja dostiže visinu od 30 do 80cm. Pretpostavlja se da reč lavanda potiče od stare francuske reči lavandre, koja i sama potiče od latinske reči lavare, što znači prati, umivati se ili kupati se, što se verovatno odnosilo i na njeno lekovito delovanje u negovanju kože, ublažavanju iritacija i ispiranju rana. Međutim, u autentičnost ovog objašnjenja se ponekad sumnja, a ime može biti zapravo izvedeno od latinske reči livere, što znači plavkasto, a odnosi se na boju cveta. Lavanda ima sivo zelene do srebrnaste, lancetaste listove i tamnoljubičaste, mirisne cvetove koji se javljaju u periodu jun – avgust, čija intenzivna aroma potiče od nakupljenog eteričnog ulja. Veoma je pogodna za obrazovanje niskih živih ograda i bordura, jer dobro podnosi orezivanje.

Prava lavanda, Lavandula angustifolia uspeva do 1700 m nadmorske visine, hibridna od 700-1000 m, a širokolisna do 700 m. Životni vek samonikle i gajene lavande je do 30 godina. Koren je drvenast, vrlo račvast i prodire duboko u tlo. Stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata. Prava lavanda raste u obliku sitnog grma visokog 40-60 cm i promera 80-120 cm. Cvetne su grane jednostavne, duge 20-40 cm, listovi su nasuprotni, uski, celovitog oboda i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetovi su plave boje, plod je merikarpijum sa četiri semenke, jajastog oblika, suv, gladak i sjajne crnosmeđe boje.

Hibridna lavanda je zbijeni grm visok 80-100 cm, promera više od 150 cm. Cvetne stabljike su razgranate, duge 60 do 90 cm, listovi nasuprotni, zeleni, slabo dlakavi, a cvet kao i kod prave lavande. Hibridna lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi.

U našim uslovima najčešće se gaji Lavandula officinalis, odnosno hibridna lavanda, vrsta veoma pogodna za gajenje u saksiji i bašti.

Lavandula stoechas Alexandra

Lavandula officinalis – najčešće cveta u Sredozemlju. Boja cveta joj je najčešće tamno ljubičasta ili plavkasta, ali ona može biti i ružičasta ili bela.

Lavandula stoechas – je francuski hibrid, najpoznatija posle Lavandula officinalis. Za razliku od nje, ona je nežnija i ima prodorniji miris. Veoma je osetljiva. Cvetovi su joj skerletne boje, a listovi sivo zeleni. Gaji se u Francuskoj, tačnije u Provansi. Od nje se dobija veoma kvalitetno eterično ulje.

Lavandula latifolla – gaji se pre svega za proizvodnju eteričnog ulja.

Lavandula angustifolia – je engleski hibrid ili prava lavanda, cvetovi su joj purpurne boje. Jača je, srebrnastija i ima kompaktnije listove.

Lavandula minutolli – javlja se na Kanarskim ostrvima. U okviru ove vrste razlikuju se varijeteti minutolli (na ostrvima Gran Canaria, Tenerife) i tenuipinna (na ostrvu Tenerife). Na ovim staništima cveta od decembra do juna. Boja cvetova je plava do plavo ljubičasta.

Lavandula pubescens – zastupljena u Egiptu, na Sinaju, u Izraelu i Jordanu. Voli viša staništa, peskovite i kamenite pustinjske oblasti. Svetlo ljubičaste je boje i cveta od januara do aprila.

Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 do 1,5 % eteričnog ulja, a hibridne lavande 0,9 do 5 %. Eterično ulje uglavnom se nakuplja u žlezdama smeštenim do same cvetne čaške. Glavni sastojci ulja su linalilacetat i linalol. Pojedinu vrstu karakteriše sastav eteričnog ulja, pa tako prava lavanda sadrži linalilacetata 35 do 60 %, a hibridna lavanda samo 7-16 %.

Seme lavande klijavo je 3-4 godine. Posejano seme klija vrlo dugo, do dva meseca. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. U drugoj godini vegetacija počinje tek sa otopljenjem. Prava lavanda počinje da cveta u junu, a hibridna nešto kasnije. Kada je hladno vreme, cvetanje kasni i po dve nedelje, a kada je toplo počne cvetati mnogo pre. Puni cvat traje 6-8 dana i tada cvetovi sadrže eterično ulje najbolje kakvoće. Plod sazreva postupno tokom avgusta, a sklon je osipanju.

Održavanje

Svetlost, temperatura, zalivanje

Lavanda je termofilna biljka koja za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature pa i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Kod gajenja lavande u saksijama, važno je staviti drenažni sloj šljunka na dno saksije. U početnoj fazi, nakon sadnje, zahteva zalivanje, dok kasnije jako dobro podnosi sušu, a tokom zimskih meseci je ne bi trebalo zalivati. U uslovima kada je zemljište bez vode može da podnese i jako niske temperature, čak do -20 °C, ali voda u zemljištu dovodi do smrzavanja korena. Takođe, bitno je da lavandu pozicionirate na mesto gde će biti zaštićena od vetra i imati puno sunca, jer u senci ne uspeva. Ako želite da vaša lavanda ima što više cvetova trebalo bi je redovno podrezivati. Podrezivanje je veoma bitno, ne samo zbog obilnog cvetanja, već i zato da biljka ne stvara seme, zahvaljujući čemu će naredne godine imati više snage za nove cvetove.

Supstrat, presađivanje i prehrana

Od vas zavisi da li ćete lavandu gajiti u saksiji ili žardinjeri. Uz adekvatnu negu uspeće vam gde god da je gajite. Lavandi najviše odgovara suva zemlja, neutralna ili alkalna, koja bi trebalo da bude dosta propusna. Potrebno je umereno zalivati. Lavanda ne mora da se đubri, jer nije zahtevna kao druge biljke kada su u pitanju hranljive materije, ali ukoliko ipak rešite da joj nešto dodate od prehrane, onda bi trebalo odabrati đubrivo koje je lako i krečno.

Razmnožavanje

Najbolje vreme za sađenje ili razmnožavanje lavande je april. Saditi se može iz semena ili rasada koji se može nabaviti u svakom kvalitetnijem rasadniku, poljoprivrednoj apoteci ili bolje snabdevenoj cvećari. Seme se na proleće poseje u manju posudicu i kada pusti izdanke (oko 10cm), treba ih rasaditi direktno u leju. Već od prve godine lavandu je potrebno proređivati. Ukoliko to ne biste redovno činili, može se desiti da biljka bude potpuno gola. Glavno proređivanje se obavlja u periodu mart/april, kada bi biljku trebalo skratiti za 1/3, ali tako da na grančicama ostane po nekoliko listova. U našim uslovima lavanda prezimljuje veoma dobro. Kada su veći mrazevi, i ako temperatura padne ispod 8°C, potrebno je zaštititi izlomljenim granama četinara, a koren prekriti kompostom.

Zbog prijatnog mirisa i lekovitosti čaj od cveta lavande ima široku primenu. Tradicionalni je lek za smirenje i ublažavanje nesanice, kao i protiv glavobolje. Lavandin cvet je delotvoran i kod prehlade i infekcije disajnih puteva. Podstiče probavu i uklanjanje štetnih materija iz organizma. Tradicionalno se lavanda koristi kao osveživač vazduha u prostorijama i kao sredstvo protiv kućnih moljaca, a u novije vreme se ukazuje na širi insekticidni i akaricidni potencijal lavandinog ulja.

Ovu jednostavnu biljku možete naći u cvećari Beoflora. Nadamo se da smo Vam pomogli ovim člankom i ukoliko imate dodatna pitanja slobodno nas kontaktirajte ovde

M.Sc. šumarstva iz oblasti pejzažne arhitekture i hortikulture 

                                                                                                                                                    Milica Đorđević

Jedan komentar

  1. Jedan od najlepših mirisa. Moja terasa je puna saksija sa lavandom.

Ostavite odgovor